- Šaban (75) i njegova supruga Belma (29) odgajaju sedmoro dece u romskom naselju u Bosni i Hercegovini, uprkos velikoj razlici u godinama.
- Porodica živi u izuzetno teškim uslovima, bez osnovne infrastrukture poput vrata, svetla i čvrstog poda.
Priča o Šabanu (75), i njegovoj supruzi Belmi (29), koji u jednom romskom naselju u Bosni i Hercegovini odgajaju čak sedmoro dece, privukla je veliku pažnju javnosti. Iako ih deli čak 46 godina razlike, njihov brak opstaje, ali se ova devetočlana porodica suočava sa ekstremnim siromaštvom i nehumanim uslovima za život.
Javnost je sa teškom situacijom ove porodice iz Bosne upoznala autorka emisije sa Jutjub kanala “Šumski kuhar Hamdija Ramulj”, koja ih je obišla i zabeležila potresne kadrove njihove svakodnevice.
Belma, mlada supruga i majka, imala je samo 17 godina kada je ušla u brak sa Šabanom (tada 63) i rodila prvo dete. Prema Šabanovim rečima, njihov susret desio se u teškim životnim trenucima, a on ju je, kako kaže, na neki način spasio od loše situacije.
“Ja sam bio stari čovek… Došao sam u kontakt s njom. Ja sam nju ukrao i evo danas smo tu. Samac čovek, a i bolestan sam, slabo srce imam, noge me bole”, izjavio je on.
Život na sunđeru, u kući bez vrata i svetla
Uslovi u kojima ova deca odrastaju su izuzetno teški. Porodica živi u objektu koji teško da se može nazvati kućom, bez osnovnih uslova za dostojanstven život.
“Nemam ni vrata, nemam ni svetla, nemam ništa. Vidite, ni poda, niti bilo čega. Svi spavamo tu dole, na sunđeru”, rekao je Šaban.
On dodaje da je zbog poplava koje su ih zadesile kuća dodatno uništena, a umesto poda uspeo je da postavi samo komade šperploče jer za više od toga nema novca. Tokom noći, deci je veoma hladno, a nemaju ni adekvatan šporet da se ugreju.
Borba sa bolešću
Pored ekstremnog siromaštva, ovu devetočlanu porodicu zadesile su i prirodne nepogode koje su im dodatno otežale život. Šaban se prisetio kako im je nekada jedan komšija pomogao oko objekta u kom žive, ali je voda odnela i to malo što su imali.
Njegovo narušeno zdravlje dodatno otežava svakodnevicu. Iako je u osmoj deceniji života, Šaban je prinuđen da se snalazi na razne načine.
“Jesam i bolestan, slabo srce imam, noge me bole… Odem nekad da prosim da bih zaradio komad hleba”, priznaje on.
Uprkos osudama, nerazumevanju okoline i tome što njeni roditelji na početku nisu najbolje prihvatili ovaj brak, ostali su zajedno. Na pitanje da li joj smeta ogromna razlika u godinama, mlada majka odgovara: “Ne smeta mi razlika u godinama, ništa. Meni je dobro”.
Uprkos godinama i bolestima, i dalje ide u obližnju šumu kako bi vukao granje i sakupljao drva za ogrev, jer beba i ostala deca moraju nekako da ugreju.
“Znam da će ljudi pitati zašto toliko dece…”
Belma je vrlo svesna da mnogi sugrađani i gledaoci osuđuju njihovu odluku da izrode sedmoro dece u uslovima u kojima nemaju ni osnovne uslove za život.
“Ja znam da će možda postojati ljudi koji će pitati: ‘Zašto toliko dece? Zašto nemate uslova…’ Ne znam. Eto, mi smo u takvoj situaciji”, navodi.
Dodaje i da deca umeju da se obraduju i najsitnijim poklonima koje dobiju od dobrih ljudi, pa se priseća radosti kada su nedavno dobili male cipele i lepu haljinicu. U tim trenucima, njena jedina želja je da deci ugreje vodu, okupa ih i lepo obuče.
Čekanje na dečiji dodatak
Mnogi bi se zapitali zašto porodica sa sedmoro dece nema pomoć u vidu dečijeg dodatka. Tokom razgovora, otkriveno je da su administrativne prepreke jedan od glavnih razloga zašto su trenutno bez ikakvih redovnih primanja.
Porodica je trenutno u procesu čekanja i obnove papira i nada se da će im to omogućiti barem minimalna sigurna sredstva za preživljavanje. Do tada, prepušteni su milostinji, pomoći komšija iz sela i sopstvenom snalaženju iz dana u dan.
