Marš je počeo oko 12.30 časova u blizini Severne stanice u Briselu, u Bulevaru kralja Alberta II, gde su se demonstrantima ranije tokom dana obratili predstavnici različitih delegacija. Kolona se potom kretala duž malog gradskog prstena, pre nego što je nastavila ka ulici Rue de la Loi i Trgu Luksemburg, u samom srcu evropske četvrti.
Napetost je naglo porasla kada je protest stigao do Evropskog parlamenta. Demonstranti su najpre bacali krompir i cveklu na policiju, na šta su snage bezbednosti odgovorile upotrebom vodenih topova. Situacija se potom dodatno pogoršala, protestanti su bacali kamenje, dimne bombe i vatromet ka zgradama Parlamenta.
Na Trgu Luksemburg zabeleženo je i da su traktori čupali drveće, dok su novinari sa terena izvestili o verbalnim napadima na novinarske ekipe, kao i bacanju predmeta ka kamerama. Građani koji nisu imali nikakve veze sa protestom bili su takođe pogođeni – mnogi su pokrivali usta i oči maramicama dok se suzavac širio područjem. Nekoliko osoba je imalo iritaciju očiju, a pojedini su bili u stanju šoka.
Protest je prekinut ranije nego što je planirano – oko 13.45 časova na malom gradskom prstenu, i nije nastavljen ka evropskoj četvrti, kako je prvobitno najavljeno. Ipak, stotine farmera su se izdvojile i uputile ka Trgu Luksemburg.
Demonstracije su se poklopile sa dvodnevnim samitom Evropske unije u Briselu. Poljoprivrednici se protive predloženom sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i južnoameričkog bloka Mercosur, koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Evropski poljoprivrednici strahuju da bi potpisivanje tog sporazuma dovelo do nelojalne konkurencije.
Međutim, protesti se ne odnose samo na trgovinski sporazum. Poljoprivrednici protestuju i protiv evropskih propisa za koje tvrde da otežavaju ulaganja i dobijanje dozvola, kao i protiv predloženih reformi višegodišnjeg budžeta EU, prema kojima bi izdvajanja za poljoprivredu bila smanjena za više od 20 odsto.
“Evropski političari govore da je poljoprivreda od strateškog značaja, ali njihova politika to ne pokazuje. Tražimo dela, a ne reči”, poručio je jedan od govornika uoči marša.
Traktori blokirali Brisel, policija upotrebila suzavac
Stotine traktora blokirale su ulice Brisela dok su se farmeri okupili u belgijskoj prestonici. Više od 150 traktora zaustavilo je saobraćaj u centralnim delovima grada, dok je, prema procenama poljoprivrednog lobija Copa-Cogeca, u evropskoj četvrti očekivano oko 10.000 demonstranata.
Tokom protesta farmeri su bacali krompir i jaja na policiju, palili vatromet i petarde, a gradski saobraćaj je potpuno paralizovan. Vlasti su odgovorile suzavcem i vodenim topovima, zatvorivši tunele i postavljajući barikade širom grada.
Na jednom od traktora istaknuta je poruka: “Zašto uvoziti šećer sa drugog kraja sveta kada ovde proizvodimo najbolji?”
Podela unutar EU oko sporazuma
“Ovde smo da kažemo ne Mercosuru“, izjavio je belgijski proizvođač mleka Maksim Mabij, optuživši predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da pokušava da “progura sporazum silom“, dodajući da “Evropa postaje diktatura”.
Francuska i Italija predvode protivljenje sporazumu. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da „nismo spremni“ i da sporazum “ne može biti potpisan u sadašnjem obliku“. Francuska je koordinisala stav sa Poljskom, Belgijom, Austrijom i Irskom, čime bi kritičari mogli da obezbede dovoljan broj glasova u Evropskom savetu za blokadu sporazuma.
S druge strane, Nemačka i Španija snažno zagovaraju njegovo usvajanje. Nemački kancelar Fridrih Merc upozorio je da se odluke “moraju doneti sada“ ukoliko EU želi da ostane kredibilna u globalnoj trgovinskoj politici, dok je španski premijer Pedro Sančez istakao da bi sporazum Evropi dao „geoekonomsku i geopolitičku težinu“ u odnosu na rivale.
Sporazum star 25 godina, ali otpor raste
Sporazum EU–Mercosur, čiji su pregovori trajali 25 godina, stvorio bi najveću zonu slobodne trgovine na svetu, koja bi obuhvatila 780 miliona ljudi i četvrtinu globalnog BDP-a. Njegovi zagovornici tvrde da bi sporazum bio protivteža Kini i pomogao rastu evropskog izvoza automobila, mašina i vina u uslovima rasta američkih carina.
Uprkos privremenim zaštitnim merama koje su dogovorene kako bi se ograničio uvoz osetljivih proizvoda, otpor sporazumu se pojačava. Ursula fon der Lajen i dalje planira da ovog vikenda otputuje u Brazil kako bi potpisala sporazum, ali joj je potrebna podrška najmanje dve trećine članica EU.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva uputio je ultimatum, poručivši da je subota „sada ili nikada“ trenutak i upozorio da „Brazil neće sklapati nove sporazume dok je on predsednik“ ukoliko ovaj propadne.
Marš je počeo oko 12.30 časova u blizini Severne stanice u Briselu, u Bulevaru kralja Alberta II, gde su se demonstrantima ranije tokom dana obratili predstavnici različitih delegacija. Kolona se potom kretala duž malog gradskog prstena, pre nego što je nastavila ka ulici Rue de la Loi i Trgu Luksemburg, u samom srcu evropske četvrti.
Sukobi kod Evropskog parlamenta
Napetost je naglo porasla kada je protest stigao do Evropskog parlamenta. Demonstranti su najpre bacali krompir i cveklu na policiju, na šta su snage bezbednosti odgovorile upotrebom vodenih topova. Situacija se potom dodatno pogoršala, protestanti su bacali kamenje, dimne bombe i vatromet ka zgradama Parlamenta.
Na Trgu Luksemburg zabeleženo je i da su traktori čupali drveće, dok su novinari sa terena izvestili o verbalnim napadima na novinarske ekipe, kao i bacanju predmeta ka kamerama. Građani koji nisu imali nikakve veze sa protestom bili su takođe pogođeni – mnogi su pokrivali usta i oči maramicama dok se suzavac širio područjem. Nekoliko osoba je imalo iritaciju očiju, a pojedini su bili u stanju šoka.
Protest je prekinut ranije nego što je planirano – oko 13.45 časova na malom gradskom prstenu, i nije nastavljen ka evropskoj četvrti, kako je prvobitno najavljeno. Ipak, stotine farmera su se izdvojile i uputile ka Trgu Luksemburg.
Protivljenje sporazumu sa Mercosurom i rezovima u budžetu
Demonstracije su se poklopile sa dvodnevnim samitom Evropske unije u Briselu. Poljoprivrednici se protive predloženom sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i južnoameričkog bloka Mercosur, koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Evropski poljoprivrednici strahuju da bi potpisivanje tog sporazuma dovelo do nelojalne konkurencije.
Međutim, protesti se ne odnose samo na trgovinski sporazum. Poljoprivrednici protestuju i protiv evropskih propisa za koje tvrde da otežavaju ulaganja i dobijanje dozvola, kao i protiv predloženih reformi višegodišnjeg budžeta EU, prema kojima bi izdvajanja za poljoprivredu bila smanjena za više od 20 odsto.
“Evropski političari govore da je poljoprivreda od strateškog značaja, ali njihova politika to ne pokazuje. Tražimo dela, a ne reči”, poručio je jedan od govornika uoči marša.
Traktori blokirali Brisel, policija upotrebila suzavac
Stotine traktora blokirale su ulice Brisela dok su se farmeri okupili u belgijskoj prestonici. Više od 150 traktora zaustavilo je saobraćaj u centralnim delovima grada, dok je, prema procenama poljoprivrednog lobija Copa-Cogeca, u evropskoj četvrti očekivano oko 10.000 demonstranata.
Tokom protesta farmeri su bacali krompir i jaja na policiju, palili vatromet i petarde, a gradski saobraćaj je potpuno paralizovan. Vlasti su odgovorile suzavcem i vodenim topovima, zatvorivši tunele i postavljajući barikade širom grada.
Na jednom od traktora istaknuta je poruka: “Zašto uvoziti šećer sa drugog kraja sveta kada ovde proizvodimo najbolji?”
Podela unutar EU oko sporazuma
“Ovde smo da kažemo ne Mercosuru“, izjavio je belgijski proizvođač mleka Maksim Mabij, optuživši predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da pokušava da “progura sporazum silom“, dodajući da “Evropa postaje diktatura”.
Francuska i Italija predvode protivljenje sporazumu. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da „nismo spremni“ i da sporazum “ne može biti potpisan u sadašnjem obliku“. Francuska je koordinisala stav sa Poljskom, Belgijom, Austrijom i Irskom, čime bi kritičari mogli da obezbede dovoljan broj glasova u Evropskom savetu za blokadu sporazuma.
S druge strane, Nemačka i Španija snažno zagovaraju njegovo usvajanje. Nemački kancelar Fridrih Merc upozorio je da se odluke “moraju doneti sada“ ukoliko EU želi da ostane kredibilna u globalnoj trgovinskoj politici, dok je španski premijer Pedro Sančez istakao da bi sporazum Evropi dao „geoekonomsku i geopolitičku težinu“ u odnosu na rivale.
Sporazum star 25 godina, ali otpor raste
Sporazum EU–Mercosur, čiji su pregovori trajali 25 godina, stvorio bi najveću zonu slobodne trgovine na svetu, koja bi obuhvatila 780 miliona ljudi i četvrtinu globalnog BDP-a. Njegovi zagovornici tvrde da bi sporazum bio protivteža Kini i pomogao rastu evropskog izvoza automobila, mašina i vina u uslovima rasta američkih carina.
Uprkos privremenim zaštitnim merama koje su dogovorene kako bi se ograničio uvoz osetljivih proizvoda, otpor sporazumu se pojačava. Ursula fon der Lajen i dalje planira da ovog vikenda otputuje u Brazil kako bi potpisala sporazum, ali joj je potrebna podrška najmanje dve trećine članica EU.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva uputio je ultimatum, poručivši da je subota „sada ili nikada“ trenutak i upozorio da „Brazil neće sklapati nove sporazume dok je on predsednik“ ukoliko ovaj propadne.